Сион

234

мење иретвори у хљеб, " а то ће рећи: ти имаш у себи моћ да твориш чудеса а овамо умиреш од глади; зар не би ти бидо боље, да употребиш мало те снаге, која ти је дана ради других , на своју корист, него да умреш од гдади, па тиме да лишиш и друге своје могуће помоћи? Но Исус одбаци од себе ову зду, ову сатининску мисао. Он нађе у светоме писму доказа, да човек не живи од једног само хдеба, већ и од свега онога, што је саздано свемогућим сдовом божијим. Он знађаше да и Јудеји у пустиви неимађаху хљеба и да су с тога могди поумирати од гдади кад неби Господ очувао њихов живот давши им с неба манну. Искушеае здога духа би одбачено. Христос издржа ово искушење егоизма и потврди да ће он радити не по чувству егоизма, већ по чувству самоирегорепа , т. ј. општу корист и опште бдаго свагда предпостављати својим дичним користима и бдагама. Но сатана не оставља Исуса. Он заводи нова искушења. Христос је дошао да спасе људе; но он је могао сиасти само оне, који га приме, који усвоје његово учењб и који се сроде с н>им, те постану једино са њим. Сдедствено за спасење људи беше од свега пре нужно, да они поверују Исуса као Месију. На два начина могао је Исус доћи међу људе. Он се могао јавити свечано, са свом сдавом и снагом, те са својим чудесима поразити — засдепити људе. Или могао је доћи просто, смерно, па затим живећи онако као што треба да живи човек који је саздан по образу божију, рушити даж и неправду, усељавати љубав и истину, преваспитати и преродити људе снагом својега учења, снагом својега примера и своје љубави. Први начин био би дакши за Христа, но мадо би допринео праве користи људима, као што мадо користи свако друго дедо које се набрзо изврши. Осем тога", учење Исусово у оваквом сдучају, не би постадо својином људи: оно би бидо као нешто туђе за њих. Други начин додаска Исусова међу људе представљаше много борбе, патње и страдања Христу. Но тај једини начин могао је спасти људе, јер при њему тек једином кадро беше учење Исусово да прероди и пресазда падшега човека. Но зди дух жељаше да удеси тако, како људи не би биди спасени. Те с тога пење он Христа на кров храма и почиње да му удива мисао, како би то депо бидо да се он покаже људима као чудотворад, па да од једном обрати на се пажњу свију: „ако еи ти син божиј, скочи с овог храма на земљу ," које ће рећи: „ти треба