Сион

233

мерамо за таку једнострасност, ако их она задовољава, али им замерамо, што они без икаквог основа поричу . све друго, норичу најзад и друге таке навике ума. Да се човек ослободи од тих једностраеих навика, треба пре свега да се учи мислити. Да, правилном мишљењу, као и свему другом, треба се учити. » Ми смо у кратко обедежиди само поглавите црте материјализма; те белепгке нису потпуне, а можда због краткости, нису ни јасне; ади надамо се да ће се и по тим белешкама моћи саставити правилан појам о тој знаменитој по својој једностраности философској системи, која се зове материјализам. У осталом ми и нисмо хтели да је потанко претресамо, јер она не заслужује толику пажњу. |

Разговор с децом о вери и моралу хришћанскоме. 11. Искушење Исуса Христа од нечастивог духа. (продужење). Добив при крштењу помлзлме од Духа света, помазаник божији — Христос оде у пустињу да там у самоћи и молитви спреми себе за свети и велики свој позив. Четрдесет дана и четрдесет ноћи боравио је он у тој пустињи око Јерихона — на гори, одрекавши се од свакога јестива. Зли дух, који наведе на зло прве људе, и који копка вазда да учини зло другима, виде сад необичног и светог човека у пустињи и науми да га искуша — да га саблазни. Он знађаше да је тај човек — Месија , знађаше да је он дошао да спасе људе, да је добио од Бога велику моћ и да може да творп чудеса. И замисли да удеси тако, како би Исус, који је наменуо ту моћ чудотворну на корист других, употребио ову за себе и за своју личну корист, замисли да наговори Исуса на дела себељубља , — да развије у тој светој души, у место љубави, егоизам. Он чекаше удесну само прилпку — како ћв подићи ка Исусу, и ево види он да Исус, после четрдесетодневног поста, осећа изнурење и глад, па потрча час пре са речима тобож пријатељскин: „узалуд мучиш себе глађу! Ако Јси син божији, реци да се овокаV; / ' г