Сион

236

души ни јединог худог осећања и желања. Овим искушењем утврди се Господ у својој богочевековој светости и доказа да је божанство сједињено са његовом човековом душом; да је све божанско веома близу до душе његове а све сатанинско веома далеко од њега, ■— да је он одиста Богочелов-&ка.

Папство и његова централизација. (НАСТАВАК). Папство дакле римско и његова дентрализација нема места у светом писму, него је његов зачетак сасвим друкчији. Кад би се и дозволило, да је међу апостолима имао бити један поглавар, та би слава припала апостолу Павлу, јер је он највише радио у винограду Господњем и највише дркава утемељио. Апостоли су били обдарени ванредним духовним врлинама, творили су разна чудеса, народи су веровали у њихово проповедање и обраћали се у веру Христову у пркос прогонства и хуљења јудејског. Еакав је живот био првих хришћана показују нам дела апостолска 1 ) овим речима: „А у народу, који верова беше једно срце, једна душа; и ни један не говораше за имање своје, да је његово, него им све беше заједничко." Но ова слога и хришћанско прегоревање за мало време трајаше, и наступи раздор у задрузи хришћанској; великаши и богаташи похиташе да задобвју прве части у цркви, стадоше презирати сиромаха, на што се тужи и Јаков у својој саборној посланици пишући овако: „Чујте љубазна браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога света, да буду богати веррм, и насљедниди царства, које обрече онима, који њега љубе? а ви осрамотисте сиромаха! Нису ли то богати, који вас муче и вуку вас на судове? Не хуле ли они на добро име ваше, којим сте се назвали ?" 2 ).

') Дела апост. гл. 4... 32.

2 ) Посланица ап. Јакова, гл. 2... 5. 6. 7.