Сион

237

Апостод Павле у првој посланици Тимотеју 1 ) дивним дртама бележи какав се владика захтева за цркву божју и каквим врлинама треба да је обдарен, да би достојио вршио дело апостолско; али треба приметити, да су владике људи, и да неки беху још за време апостола скренули с правога пута: шта више Јован јевангелиста по особитом налогу Христовом мораде опоменути анђеле (јепископе) од седам тада најодличнијих цркава наиме: ангела цркве Ефеске, Смиранске, Пергамске, Тијатирске, Сардиске, Филаделфијске и Лаодијске, о коме последњем измеђ осталога ево шта вели: „Јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не зиаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слеп, и го. Светујем те да купиш у мене злата зкеженога у огњу, да се обогатиш; и беле хаљине, да се обучеш и да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти очињом помажи очи своје да видиш. Ја које год љубим оне и карам и поучавам: постарај се дакле, и покај се" 2 ). Овим нередима, који беху ухватили дубока корена у највишим круговима цркве брзо се придружише и јереси, помаљајући своју отровну главу сад овде, сад онде. Прва прогонства у цркви почета су од Јевреја, а прве Формалне јереси од Грка. Апостоли су се не уморно трудили, да их угуше у њиховом зачетку, особито св. Павле; но Ђени грчки, који вавек тежи за нечим узвишенијим, не хте у оаште да се поклони простој науци вере христове, него се прихвати разног тумачења светог писма, од куда потекоше и разне јереси. Свети апостол Павле каже нам да Грци тражећи мудрост изанђаше, а о крићанима, у којима се могу образовати многи Грци, ево шта вели: „Крићани свагда лажљиви, зли зверови, безпослени трбуси." 3 ) Ове су речи пеког идолоштовског про-

т ) гл. з.

') Одкривење Јованово гл. 3.—17. 18. 19.

з) Послан Титу гл. 1.—12.