Сион

1

л

227

имала је жена пре христијанства у сваком друштву људском, а такав има и данас у друштву нехристијанском. Из тог униженог, ропског стања, избавило је жену христијанство; оно је узвисидо положај жене у друштву људском и упоредило је са мужом. И ако је жена, помоћу сатане, увалила у зло сав род људски, она је помоћу божијом, и избавила из тог зла сав род људски; ако је она у лицу Еве скривила, она је у лицу дјеве Марије оправдана. По учењу еовог завета, христијанске вере, жена је без мужа, као дјева, родила спаситеља света. Тиме, што је жена сама, без мужа, учествовала у том великом делу божијем — избављењу и спасењу рода људског, она је наново добила свој првобитни значај, она је постала помоћница, а не робиња мужу. И тај велики значај христијанства појмила је жена. Историја христијанске вере сведочи нам, да је женскиње још у почетку примало веру Христову са већом одважности и већим пожртвовањем него и мушкиње. У најодсуднијем , најстрашнијем часу, кад су грешници распињали на крсту највећег праведника и добротвора људског, и кад су се сви ученици Христови поплашили иразбегли „страхаради Јудејска," па и два највернија ученика његова тек „ издалека " гледали тај ужасни призор, то нечувено злочинство, — у том, велим, најстрашнијем часу нису се само поплашиле ученице Христове, него су одважно код крста стајале и плакале за божанственим учитељем својим. Па и после, кад су тело Христово скинули са крста и положили у гроб, па тај гроб запечатили и око њега строгу стражу поставили, да се нико неусуди приближити гробу, ко се усудио први да дође на гроб и да га залије св. миром? Опет жене! Никакве претње, никакве опасности нису могле уздржати жене мироноснице , да зором, пре рођења сунца, не дођу на гроб Христов са св. миром. Ето красног примера оданости према вери и своме божанственом наставнику за сваку Христијанку у лицу св. жена 15*