Сион

230

као у својој сфери, све види, разликује и схваЛа на најсавршенији начин." 1 ) Доиста такав је смисао њутонових речи, али га је Волтер мало прекроио. Ево сопствених речи Њутона: „Ми несматрамо природу као тело .божије и делове природе као делове Бога. Бог је једнолико суштаство без органа, без делова, то су само створови његови, који служе његовој вољи. Органи осећања неслуже томе, да се осете слике ствари, већ томе да доведу те слике до осећајности. С тога Бог нема потребе у тим органима, почем он присуствује у самим стварима." 2 ) У тим речма огледа се материјализам у свој крајности својој. Волтер је мање од Њутона погружен у представу; у Волтера има три особите суштине — Бог, простор и време, и Бог само испуњава собом простор и време; У Њутона између Бога и простора постоји чврста веза ; простор је СФера осећања божија; ако природа неможе бити телом Бога, јер је Бог суштаство једнолико, то простор, као једноликост, може бити телом Бога. То мишљење Њутона о Богу и послужило је поводом оној дугој и жестокој препирки, која се отворила између њега и Л.ајбница. У Јенглеској, вели Л.ејбниц, пропада и природна религија. Почем се појави ума врше по строгим законима, то није ни мало чудно, што се и у иаше време понављају ти појави прошлог времена, које смо мало час напоменули. У опште овај нови немачки материјализам, који је направио толику ларму, не представља у себи ништа, и ако неки мисле, да се у њему огледају неке са свим нове и дотле непознате истине. Бихнер одмах у почетку, у првим главама, говори о Богу. Он мисли да нераздвојност силе и материје, и безсмртност материје поричу биће Бога. Но почем он, по своме обичају, и некуша да објасни шта разуме под појмом Бог: то наравно

') Види: Елементен филос. Њутона. Глава II. 2 ) Тамо.