Сион

255

ноћ. Војипк пристане на то и тада обоје изиђу у башту. ЕвФрасија потражи траву и најпосле исчупа једну травчицу и дајући је солдату рече му: ево, то је та трава! А како могу ја то да знам, да је то заиста таква трава, за какву је ти представљаш? запита солдат. А ЕвФрасија метне ту траву себи на врат и рече му: узми твоју оштру сабљу и замахни колико год можеш и оштрицом удари ме по врату; па ћеш видети, да твоја сабља неће ми моћи никакво зло учинити. Солдат то учини. И једним ударцем одсечејојглаву! Зашкрипи зубма груби идолоноклоник; јер виде да га изигра и изсмеја девојка. А целомудрена ЕвФрасија оде већ небесноме своме жениху, да прими од њега венац неувеле и вечне среће. Овако ираве хришАанке сиасавају своје иоштење кад се другим начином не може. Ељижица ова износи у обиму своме 9. штампаних табака. Србско црквено питање у Аустро-угарској (од Нила Попова). Ту скоро штампана је у Пешти једна књижица под именом: 2иг Ебзипк' ЗегМ.чсћеп Кјгсћеп^паде/' која је обратила на се општу пажау аустријске штампе, а у Новом Саду, средишту српске црквене распре, била узапћена. Та књижица дели се на два дела: у првом говори се о спољним одношајима српске цркве у Маџарској по државним законима и народским повластицама и наводе се докази, да влада нема законитог права да поставља тамошњим Србима митрополита или патриарха, нити да потврђује онога кандидата, кога предлаже мањима црквено-народног сабора; у другој половини изложена је укратко историја развитка тога црквеног питања. У овом другом делу има осам глава: у првих пет излаже се радња сабора од 1868 до 1872 године; у шестој глави описује се оно доба, кад је у Новом саду господарио владин комесар Матењије, у седмој говори се о садашњем стању тамошње српске Јерархије, у осмој говори се о начину, којим би се могло решити то замршено питање. Ми ћемо да обратимо пажњу наших читалаца само на оно, што има у тој књижици новијег и мање код нас познатог. Године 1872 владин комесар Молинари распусти сабор пре, него што се он и конститујисао. Посланици правдали су своје поступке пред бирачима и сву одговорност за не успех сабора бацали