Сион

261

У своду виси огроман краљев подијелеј; на десно и на лево два олтара, а пред средњим олтаром мермерни краљев престо. У десном олтару на зиду измалан Душан и дарица у крунама, у хаљинама са двогдавним орловима, па обоје наслонили руке на пдећа малена детета, над којим пише краљ Урош. У предљој цркви измалана читава лоза Неманића, а горе на зиду Дечански и Душан као ктитори, подносе цркву Богу сведржитељу. Но и то је мадо. У нустињи диван споменик, оловом покривен ; у њему, пред средњим одтаром два ћивота: с десне стране у ћивоту „частица св. Ерста," а с деве, у здатном ћивоту св. краљ ктитор св. манастира. И мирно сиава краљ у здатном кревету 500 годнна и нема те руке, која би га дарнуда а да неусахне, нити те ноге, која би се к њему прибдижида са здобном намером, а да се неувати, нити има те гдаве, која би јурнуда унутра, да кидише на краља, а да јој се мозак непоремети. И мирно почива краљ у своме дому и сваки се боји, да му се приближи, да га не разбуди. Ето шта је сачувадо и шта чува Дечане 544 године! И краљеви синови, унуци и потомци 500 година хитају, у очи ведике Госпође, са свију страна н из свију српских крајева, да цедују свога Краља, да му се покдоне и да му се помоде и да се потуже на све јаде, патње и невоље своје. И заиста је у очи ведике Госпође без мадо бидо пуно народа и прво и друго двориште. Сви су конаци биди пуни и свуда су бида веседа и радосна дица. Гостију је бидо више од 1500 дица и више од стотине арнауташа мухамедоваца и катодика. Три пута је бида пуна и горња и доња трпезарија и све је то свети краљ, и наранио и напојио. За тим се одпочедо певање и ту ништа друго ниси могао чути него песму, и песму, Ту се могу чути све арије из свију српских крајева од Скадра на Бојане, до Самокова и од Охрида до Сјенице. И заиста је у томе бидо нечега и свечаног и жадосног и очајног и јуначког. Искупида се раја у дому свога Краља па јој се дакше дише, веселије пева и у песмама изјављује своју нагомидану и тугу и радост и жадост. Тим призором моји су живци били тако потрешени, да сам п напустио да бар коју песму нрепишем; али ко ће то и моћи урадити, кад су у један мах по триста гласова певали п сваки је своју песму на свој начин изводио ? Шта је бидо већ у зору ја незнам, тек сутра после сдужбе божије и посде ручка, где су опет у неколико пута сви ручали, одпочело се певање и пграње. Немати ту шумадинске свирале ни гајди; нема ти ћеманета ни двојница, него се ухвате за руке и ко-