Сион

26

себи и својој политиди, вао што је и у свему другом, а на име: Изсмејати, омаловажити, уиизити све, што саада у област вере и морала хришКанског, аа тако доказати да је за његово разархимандритство криво хришКанство а не он сам — то је како ми схваћамо главна засад радња и задаћа Пелагијићева. Да, ми верујемо да су Ћирил и Методије послужили Пелагијићу тек за предлог, а главно да му је било — омаловажење хришћанске славе и побожне ове светковине. Јер овакви насртај на светитеље не беше гди на путу или у каФани, или на послетку и у штампи, већ то беше баш на месту, гдн се слава слави, гди још стоји свештеник са крстом у руци, гди још јасно гори благодарна свећа, коју пали омладина бугарска у част наших словенских светитеља и гди многобројна публика присуствоваше. Пелагијићу! Докле ћете тако ?.. Докле ћете враћати Србији немило за драго? Ако се ч небојите вере, ни цркве, ни њених светитеља, којима сте ви већ окренули леђа; ако се не бојите ни наше дуготрпељиве духовне власти, ни грађанских закона, који за јавно хулење на веру и изсмевање њених обреда казне и до две годиее затвором и у ком случају сама полицајна власт може стати тужитељем, ако већ предполажете да се нико неће наћи који би Формалну тужбу против вас подигао; — ако се велимо свега овога не бојите , то убојте се великих свесветских умова нарочито Волтера, кога ви по своме правцу морате поштовати, и који с погледом на неблагодарне овако вели: „ја сам увек мрзио на неблагодарност а мрзим и сада. Кад би ми и сам ђаво учинио неку услугу, ја би и о његовим роговима морао добро говорити." А Србија је вама доста учинила и чини Време је да и у збацивању свога чина са себе изађете онако с отвореним писмом, па да и у томе признате своју заблуду, као што сте ово дана у „Будућности" признали многе друге своје детињарије, а не да за љубав те грдне своје погрешке на-