Сион

366

Творац вечите религије човечанства, прави творац мира душевног, ведики утешитељ човечанства, воме је сваки обвезан свим, гато год имамо добро, — оснивач права слободне савести, савршени углед , на који треба да се угледају сви страдалници да би се укрепили и утешили , тај, који је постао главни камен у темељу човечанства, чије име кад би се отргло од човека потресло би свет до темеља, — тај савршени победилац смрти, који је прокрчио својим вернима царски пут у блажено царство божије (ове су све буквалпи изрази Ренанови о лицу Исуса Христа), — ко је тај на нослетку ? — Као што сам писац слика својим пером све појединости живота и рад ове личности, она се представља така , да се баш никако не може открити величанство његово. То је младић бујан, ентузијазист, који гледа свет кроз призму своје наивности," који се вара готово у свему а сам не зна шта чини Заиста, не може се више противуречености скупити у једну гомилу! А међу тим те све противуречности истичу из главнога начела, кога се држи писац у свом разлагању о постанку хришћанства. За то његова књига и добија карактер неког пародоксалног производа, у ком хоће да нам докажу, у пркос општем човечанском смислу и осећању, исте таке предноставке као што би на пример биле ове: да је бело у самој ствари црно , а црно — бело; да је криво у самој ствари право, а право — криво итд. И заиста кад се од општег погледа Ренанова на личност и рад Исуса Христа обратимо к појединостима књиге његове, — одмах ћемо наићи на разне парадоксе у мислима ауторовим, па кад га сравнимо с казивањем евангелиста, видећемо да са свим по ћеФу тумачи догађаје, ређа их , оцењује њихову истинитост итд. Само доста велика вештина у излагању, што се гдешто одликује чисто појетским својствима, а гдешто као философском анализом, замазује те недостатке, који се ипак ничим не могу правдати у испитивању и изла-