Сион

400

нак нашега владнке. Наш владнка ннје бпо дома већ се у то време налазио у Пољанпци. Све живо стаде па се запита: шта дп ће туђе јенархије вдадика сад у Ниш на и то онда, кад ту нема нашега вдадике? На ово беху раздични и одговори с раздичним нагађањима п погађањпма. Хаци Пеша бојаџпја и Ђорђе Крајнадија-ове две прпстадице бугарске, два изрода и издајника Србска, одма похиташе да распуште гдасове, како је он дошао, да се, тобож, по дужности јави МутесариФу нишком, пди просто да се види с нашим вдадиком, па зато ће који дан и поседити да га дочека. Но ми — у чијим грудима још куца српско срце, већ смо напред знади, да је он дошао за оно, зашта је једном придиком ишао у Велес. А знате ли шта је то било у Ведесу? Виктор је глуп, па се пронео глас о њему, да је врло рђав мајстор у побугарававу Срба. С тога отнде тамо Дорча да га у томе замени. Но том придиком десисе да ту умре једна српкиаа. Дорча наговори Бугаре, да је не саране у своје гробље. Узрујани Срби дохвате тојаге а неки и пушке — како је ко у то време стигао, — те нападну на Бугаре, а ови на њих. Двоица падну мртви; кадиском музуру разбпју главу камењем, а више од 20 бидо их је рањених и испребијаних. А да се ова ствар утиша, потреба беше да дође чета војске чак из Солуна, која п опљачка и поједе општину док ствар расправн и стиша. После овог грозног догађаја, који свима нама беше нознат, зар смо могли очекивати од Дорче да је нама нпшлијама из какве боље побуде дошао?! И заиста, још се није нп одморио, а већ поче говорпти нишлијама: „зашто неизбаците српско певање из цркве и српске књиге пз школа? Ви је несте Срби него Блгари." Шта смо му знали на то одговорити до иосаветовати му нека уђе у*цркву, па нека то сам говори народу и нека га склони. Наравно да смо му овако говориди с тога, што смо напред знали, да му нико неће ни доћп, као што је у самој ствари и било. Није боље црошао ни у двору, јер му и тамо нико од нас неотиде, осем поменута двоице — Хаџи Пеше и Ђорђа. Полазећп нз Ниша он је казао, да је записао у свој тевтер неколико гдавнијих л>уди из наше општпне и да ће им се осветити што одвраћају људе од праве (корсен) бугарске своје народности а неће да види — (невидео мајци), како му чак и деца наша по улицама нишким певају: „Добро дошо Дорча Схизматички годча." За сад се још придично држимо у слози и бранимо, но бога ми ако нам недође отуд од Србије каква заштита, сумњам да према оваквим приликама нећемо и ми ради свога спокојства рећп да смо Бугари, иа и ако смо чисти п овејани Срби. !

У ДРЖАВНОЈ Ш Т А М П А Р II Ј II.