Сион

406

славенске државе к истоку-к Русији, друге-к западу, дјејствоваху исто као и пре, т. ј. силе, које су противне биле сајединењу са занадом, јављале су се у народу; силе нак, које су расположене бкле к сајединењу — у правителству и лицима около правителства. Свештенство запремало је средину, налазећи се у осталом увјек ближе к противницима сајединења, к народу. Једном рјечи, све је било као и пре: разлика у рјептењу питања састајала је само у промјени средства к достижењу рјешења. Официјални начин дјеловања, рјешавање ггатања у сФери јуридичкој, путем Формалних договора, узајамног саглашења и саборних диспута — био је већ сасвим исцрпљен и видило се је да до никаквог резултата не доводи. С XVI вјека појављује се други начин дјелсвања. На мјесто узалудног труда пређашњег доба, почеше се сада старати да распростиру међу народом све оно, што би га могло расположити к сајединењу: постепено, непримјетно, путем разних лукавих средства почеше се старати да униште у самом животу, у обичајима, у појмовима народним религијозне разлике, које дјеле запад од истока. Еао што су прије много рачунали на ОФицијалне договоре и на свечане саборске диспуте, тако сада обратише сву пажњу своју на наравствени уплив на народ, на постепено васпитавање читавих нараштаја у привржености к сајединењу. У то се доба јавља и орган, који је најспособнији за такове мркаве операције — знаменити орден Л.ојоливе браће. Од тог доба почиње, тако рећи, подземна радња о питању сајединења цркава. Баца се на страну мисао о васионском сабору и работа иде путем тајних, мркавих, практичких средстава. Почиње непрекидна, глува борба између славенског свјета и језуитске пропаганде, борба, која у пуном смислу заслужује таков назов, јер се без престанка боре међу собом православни са тајним ијавним непријатељима православља. Справедљиво се по томе називље период овај, периодом језуитско-наравствених дејствија у корист сближења цркава, или, да употребимо обштепознати термин, у корист унијатства. ( наставиие се.)