Сион

426

како нам га представљају покретн народних маса, а треба ју изучавати у њеним таинствама и обредима, у њенам догматима и у оним каноничким установама, по којима се руководе њени синови, у установама, које им иоказују сваки корак, што они морају учинити и које им опредељују свако молење, што они морају свршавати од кољевке до гроба. Друга је дужност, да особито при данашњем положају наше (англик.) цркве, посље свестраног испитања историчких љетописа, одстранимо од себе мнење, које је њеким начином уселило се у нама, као да је западна црква најдревнији дјео васионске цркве, најбезопаснија по цраву прејемства и на посљедак, као да је она, као тврди стуб, остала непомичном а међутим да је источна иоловина тога њекада савршеног храма одпао од ње усљед различних историчких околности. То је са свим друкчије било (Н 18 по!; 8о). Ми самоувјерено тврдимо, да сваки онај који буде хтјео безпристрастно и по достовјерним изворима изучавати историју прошлости, мораће доћи к закључку, да то питање никако се још пе може сматрати разрјешеним и да по правом, поштеном суду не може нииошто бити окривљена источна половнна васионске цркве. Што се пак нас тиче, то ми држимо, на темељу разних авторитета, да то питање мора бити рјешено у корист источне . цркве, јер је очигледно, да је латинска црква удаљила се од достаславне древне цркве истока и оставила ју је онаку, каква је она још и данас. Ако нам дакле све показује да источна црква мора, по Бож. промислу, пос/гати оруђем да се просвјети свјетлошћу Евангелија велики дјео васионе, то пека наше христољубиве жеље и наде буду обраћене к тој древној цркви и еека увјек у мисли о цркви исгока буде обраћена наша народна молитва: да иршдетг царствме Твое!" Други обштеевропски енглески часопис Тппеб у исто је доба исказао у једном свом уводном чланку живу нотребу најозбиљнијег претресања питања о сајединењу цркава и позвао је владу да изашље делегацију у Русију да се подожај дјела испита и да