Сион

425

религијозна убјеђења једног народа, а особито таког стојичког народа. као што је енглески: њему је нотреба много учити, много испитивати, док се рјеши промјенути какав стари назор свој. Много је корисније било друго средство, кога се је он латио да раснростире православље у Евглеској, наиме:превађање на енглески језик такових православних дух. књига, из којих би, као што он сам вели, могли енглези упознати се са суштином св. иравославне цркве и сљед. својих заблуда. За оне пак којима је немогућно те преводе читати, начин распрострањења православља замјењивао се је устројством у Енглеској православног богослужења на енглеском језику. Учени Ричардсон, пастир англикавске цркве и члан окСФорског университета, усвојивши темељито начела православне цркве и убједивши се научним путем, да је она једина апостолска црква, ирими 1861 године православље. Дјело распрострањења православних истина међу члановима англиканске цркве, по стопама Гатсерли, Ричардсон сјајно је одпочео и толико му је дјелатељност уснјешна била да је за врло кратко време успјео обратити пажњу к православној цркви највишег цвјета енглеског народа. Дјелателност Гатсерли-аиРичардсон-а тако је плодотворна била, да су за кратко време веома широке постале симпатије енглеских епископала к православној цркви, као цркви древној, уважења достојној (уепегаћШб), апостолској цркви. „Настаје време велике кризе, говораше у то доба један од најважнијих духовних часописа Енглеске, и та криза тиче се судбе свију народа ; тако да сваки члан цркве мора да се обазре и да пази шта ће чинити при таковим потресима. У данашњем положају ствари, двје дужности мора имати пред очима сваки христјанин. Прва је да дјејствитељни положај и характер грчке цркве постане предметом најмарљивијег испитивања, при чему морају се одстранити све предрасуде, које код нас постоје о православној цркви; и ради тога потребито је да се изучи та древна црква не на основу појава данашњег, бједног свјета,