Сион

С " 430

ном читаоцу дижу и најмању сумњу. Панство обезбеђено на западу, сада натеже све жиде да потчини исток. Ба истоку посао није био тако лак; источни еиископи нису били склони на захтевааа цеитрализма. Они су у више прилика исказивали своја чувства и посланике папиее ладнокрвно примали, а каткад их изобличавали. У таком расположењу источног свештенства, папизму није било на ино, но да се склони под заштиту византијских цесара. Византијски цесари већином бејаху кукавице; шта више и узрок понижења источне цркве, присиљавајући епископе да слепо сљедују њиховој несталној политици. Понижење источног свештенства у саборима Лионском и Флорентијском коме да пребацимо, но византијским цесарима ? ') У Цариграду цесари су се мењали на брзу руку; мач, отров, многе одпремише на други свет , па како се према њих влада напство? Води сплетке у царском двору преко својих посланика, ћути или хвали. Овде наводимо само један пример. Фока, храбри војник из неблагодарности погуби свог добродетеља цесара Мавриција и с њим иеторицу његових синова. Дело Фокино изазва опште негодовање и Фока на скоро прими достојну плату за своје крволоштво. Тада је седио на римској столици папа Гргур велики, човек учен и побожан. Он место да укорп злочин издајице Фоке, шаље му свој напски благослов и вели му овако у својој посланмци „слава Богу на небу, који заповеда времену и царства преноси на друга лица; ти си онај цесар, кога окружава милост божја!" Овај исти Гргур због својих мисија у инглезкој редовне је дописе држао с Француском краљицом Брунехилдом, у којима хвали до небеса ову нечестиву краљицу; шта више у дописима нема ни трага, ма буд каквом укору! Таким средсгвима лако се цељ постизава. .. ') Источни спнскопи од византијских цеоара ириморани седилп су у поменутпм саборима, народ за унију није хтео ни да нује.

#