Сион

474

основима црпвена живота. Они знају да зло не произилази само због догмата о папској непогрјешивости, већ је оно у самом склопу црквеног живота римског и његовој управи. Проглашен је био свечани протест против папских злоупотреба и образовано друштво пријатеља Христове цркве, друштво старокатолика. При својем озбиљном погледу на ствари старокатолици дођоше до убјеђења, да је необходно нужно сблизити се са источном православном црквом, која је кроз све вјекове остала вјерном чуварком догматских и каноничких основа старог хрнстјанског вјеровања. Покрет старокатолика, који се је пре три године веома ништавим представљао по малом броју својих приврженика, данас већ рачуна их преко милијона у самој Германији. Такав број, кад обратимо пажњу на наш вјек, који је скроз проникнут религијозним охлађењем и материјализмом, врло је велик. Да се утврде у своме темељу , старокатолици првим дјелом сматраше да се обрате к старој практици обштег договарања о благу своје цркве и с том намјером у Септембру 1871 године састављен је био први конгрес у Минхену, на коме су присуствовали сви први покретачи идеје старокатоличанства, најваљанији представитељи сувремене богословске науке. Једна од најглавеијих резолуција, усвојених тим првим старокатоличким скупом гласи: „Ми тежимо при помоћи богословске и каноничке науке к црквеној реФорми , која у духу древне још нераздјељене цркве мора уништити данашње недостатке и злоупотребе... Ми се тврдо надамо на сајединење с православном црквом, јер одјелење зададне од источне цркве посљедовало је без изнуђених 'узрока, нити је основано на њеким непреодолимим догма^ичким разликама. Ми рачунамо, под увјетом необходних реоорма, при помоћу науке н развића христјанске културе. на постепено саглашење са осталим христјанским вјероис^ ов ј едима> а особито са протестантским црквама Герман т ^ј е и ^ а здископалном црквом Енглеске и Америке." Ето^ ш-ра хоће и к чему теже старока-