Сион

475

толици! Као синови науке, они појимају да је производ средњевјекове историје све оно, што данас оддикује западну од древне православне цркве, дакде, и извраћени симвод вјере, и лажно учење о исхођењу Духа св., о безгрјешном зачећу Богородице, о безбрачју свештенства, о причешћу под једним само видом и т. д. и т. д.; све то су здоупотребе, које хоће да униште помоћу науке старокатолици и тада — они ће правосдавни као и ми бити. Обредне раздике имају сасвим другостепени значај. Јединство свештеног нредања вјере, једиество догмата — то је оно што ми, правосдавни, морамо цјенити у старокатоличанству и што нам јамчевину даје, да ће се Божијом помоћу достигнути остварење вјечне истине, исказане христом Спаситељем „да кси еднно Мисао о сближењу са православном црквом дјеле људи од врло високе научености, као Делингер , прашки проФесор и предсједник готово свију старокатодичких конгреса Шулте, бивши бреславски проФесор, а данас већ старокат. вдадика Раинкенс, проФесори Михеди , Губер, Корнелијус, Штумпер, Фридрих и многи други, — већином такови људи , који се одважном вољом, дубоком научношћу и ваљаним говорништвом оддукују. Сви су ови људи свом душом заузети, да се црква западна са источном сблизи и жеља и настојање њново тако је силно, како досада никада бидо није. Него није у самој Германији распрострањена мисао старокатолика. Исту мисао дјелише на старокат. конгресима представници Чешске, Мађарске, Италије, Швајцарске, Шпаиије, Француске, Холандије, пак чак и Бразила. У Чешској 1872 год. број старокатолика узрастаоо је врло високо, особито после доброг исхода питања о педагогу Цитду, који је лишен био службе због привржености своје к старокатоличанству, но који је узет под покровитељство австријском владом, — и данас они већ имају своје посебне обштине у Габлонцу, Тоглау, Теплици, Хајди и најважнију у