Сион

490

менат, још пре него што је вест о изреченој над краљем анатеми у земљи била саопштена , одбаци одлуку духовног парламента, за тим га ограничи , и бирање јепископа као и последњу одлуку црквених распри, преда у руке краљеве. (НАСТАВИЉК СЕ). Поглед на питање о сајединењу цркава. (СВРШЕТАК). Друштво старокатолика у исказивању пажња својих к сајединењу са православном црквом не ограничује се просто изјављењем тих својих тежња у писменим производима, који су опредјељени да умножавају број књижница, на против, оно је на Констанцком конгресу установило двје комисије, једну у Минхену а другу у Бону ради сношаја једне с православном црквом, а друге са црквама Запада. Особито су важни сношаји старокат. комисије са „Обш.еством-Б лгобителеи духовнаго просв^гцеша" у Русији. Ти одношаји, који су започели са 1872 године и који се сретно и данас продужују, судећи по озбиљности њиовој и по авторитету људи, који ту дјелују, јамче нам да ће питање о сајединењу цркава, Божијом помоћи, много разбистрено бити и олакшано у рјешењу његовом. Доста је прочитати писма др-а Михелика, др-а Фридриха, др-а Нери, др-а Шулте и других, и писма к истима „обш,ества Л. Д. П." да се сваки увјери од колике је важности дјелателност старокатолика по питању о сајединењу западних са православном црквом. Ми их привађати нећемо, а читаоца, који се са овим питањем жели дубљеупознати упућујемо к часопису Петроградске Д. Академије, гдје ће наћи изложена и писма и рад 0. Д. Д. П. У таком се ето положају наљази питање о сајединењу цркава у данашње доба. Наука довела је и доводи најсветлије умове запада до убјеђења да је необходно потребито присајединење западних к православној цркви. Пуна реформа