Сион

489

човек, који не мисли о будућности , не живи већ арежива. Да је одиста тако, т. ј. да је најобразованији човев уједно и најрелигиознији, најбоље нам сведочи историја. Као нарочити доказ, ми узимамо овде историју (биограФију) свију најзнаменитијих астронома, који су свагда, при посматрању небесних тела, — као што Араго прича, — управо „благоговјели" пред свемоћности Онога, који је све у свету створио и мудро распоредно. Њутон, сматра се у историји као највећи научењак, па и он је писао „истолковање на Апокалипсис." Утврдо се може рећи, да се морал у друштву, највише подиже религиозним васпитавањем, а гди њега нема, ту је друштвени развитак у највећем назадку. Историја старога рима и његова пропаст, нарочити је пример у овом погледу. А противно опет њему, — то је данашња православна Русија, која је на темељу вере, као на најпоузданијем Фундаменту озидала сву своју прошлост и будућност. С тога је онако славно и одпразновала своју хиљадогодишњицу, као самостална држава. Свакојако ваља се свима могућим срествима постарати, да се вера и њена наука, као исцељујући балсам, што већма распростре и утврди у нашем друштву, које је канда почело свраћати са пута правог, којим су наши стари срећно ишли и прошли. Утврђењем вере, утврдиће се и морал, а од њега највише зависи сав друштвени развитак — сав живот и будућност српског народа. С тога је дужност државне власти да у договору са духовном влашћу пре свега: 1, Обрати већу пажњу на религиозно васпитање деце и на развитак јавног и домаћег морала у друштву. 2, Да се постара о бољем и озбвљнијем предавању науке о вери у свима нашим школама, па да их заведе и оиамо, одакле су оне за сада истиснуте, и 3, да се на развитак и унапређење црквене књижевно-