Сион

499

32*

сти — нарочито школске — обрати особита пажња, јер се до даиас на ву ама баш нико није ни освртао. Да се све ово изврши као што треба, потребно је, да се у министарству просвете одвоје „црквена дела" од осталих, те да се зна на чисто шта је чије и о чему се ко има старати. Овако сви се старају о свачем, али најмање о цкрвеним стварима. Кад је могуће имати у министарству Финансије којекаквих 4 — 5 одељава, те незнам: статички, те рударски те економни , који зацело нису ни мало важнији од вере и цркве, онда зашто неби и у министарству просвете имали нарочити одељак , који ће се старати о цркви и њеном напредку у држави. Ја мислим, ово колико је право, толико је и преко нужно, да се што пре оствари. За сада оволико, а другом приликом гледаћемо да мало обширније кажемо, о развитку нашег црквено-религиозног живота. ОкмогЈлрнћш. Ј^а^о је поста«ла и Ј^а^о се развија*ла Ангхли^анс^а цр^ва, (НАСТАВАК). Сад се стане духовни парламенат јако одупирати тој одлуци државног парламента, али му то ништа не поможе; најзад мораде закону подлећи , и власт краљеву и у црквеним односима као врховпу припознавати, одкупљујући од њега своју ограеичену власт по кадшто и са 180.000 Фунти штерлинга. Но и ово не беше за Хенриха доста, он науми, да и најмањи утицај папин из своје земље истисне, те с тога у Фебруару 1535. год. наговори парламенат, те овај донесе одлуку: којом се проглашује не само Хенрих, но и сви његови наследници, потоњи владаоци инглиски, за највише главаре црквене у Инглисвој, којима и сви приходи, и право раздавања части и чинова црквених припада.