Сион

504

ске Швајцарске стану се јако противити Кранмеровии реФормама, која су по њином појму била ништавна. Они нису желели да остану на по пута између католицизма и протестантства, него су желели, да уведу чисто реФормацију, којом се укидају све церемоније, а нарочито власт јеаискоаска која је јако теретила и свештенство и народ, и тражише, да се црквено законодавство преда у руке општинама и синодима. Што су се више протестанти с претњом опирали установама Јелисаветиним, у толико је више Јелисавета радила, да своју новоустановљену веру утврди и утемељи. 1 ) С тога тако звани свечани акт и најзад символ од 39. чланака из оба дома духовног суда пзиђе 31 Јануара 1563, којим се закон о јепископалној власти утврђује и ово парламенат доцније потврди. Протестантски свештеници јавно су викали против поменутог акта, због чега их почне инглиска влада затварати, у тамнице осуђивати и из службе их истеривати. Но с овим се ствар није ни у колико учинила бољом , ни гором. Што је влада више протестанте гоџила, то је све већи њин број растао, а у толико јачи отпор био, да је се и сама влада у забуни нашла, не знајући шта да ради јер унутарњи немири стадоше све већма маха узимати, док на послетку не пређоше у крваве борбе партајиста. Па као год у Инглиској, исто тако и у Ирској, стаде се увлачити јепископална црква, за време владе јелисаветине, а за време владе Јакова I. при свом отпору народњем ухвати она сталног земљишта. Овај краљ стаде и Шкотима јепископалну цркву наметати, али му не испаде тако за руком као у Ирској, јер његов син Карло I, наклоњен јако католицизму, почне деспоцки нападати на протестанте, укинув и саму слободу вероисповеди. Но кад због овог букну буна у земљи, !) Тешко вери и цркви, где се догматичне истине и црквени обреди установљују наредбама светских владара и њихових парламената! Верозаконске су секте поцепале одавно инглеску цркву тако, да многи њени чланови незнају ни главне чланке хришћанске вере! Уред.