Сион

50 Ј

мораде срамно попустити, и жељи народњој удовлетворити. С тим и у Инглиској, усљед непрекидне борбе, добију незадовољници право исповедања своје вере. Али се с овим још није ништа на чисто извело било. Протестантско свештенство изда једну одлуку, којом се јепископска власт укида, шотске саборне одлуке за пуноважне проглашују. Сво свештенство имало је заклетву на. ову последњу одлуку да положи. Усљед чега на 1600. свештеника, који не хтеше ову одлуку да приме, беху изагнати из земље , и из службе истерани. Но при свем том жестоки одпор јепископске управе, одбаци протестанског свештенства одредбе. (наставиве се.)

Б Е С Е Д А 1 ) говорена на дан рођења Његове Светлости, књаза Милана М. Обреновића. IV. 10. Августа 1874. год. »Само слога Србина спасава: Тако Србу пише и на грбу." Љубезна браћо! Скоро пет столећа, како је народ српски злокобним удесом и неслогом на тузкном пољу Косову подпао под јарам безбожног Азијата, проводио жалостне и чемерне дане, — дане које је повјеснида народа србског са гнушањем прибележила, — дане, које ће памтити Србство до последњег потомка. Нечовечно гонење, и страшне муке пзмишљене од душмана и управљене у главу Србина, пређоше сваку меру трплева, а особито последњу муку и тиранију у почетку овог века, у овој нашој малој отачбини Србији, пропатише отди и деди наши, — када оно злокобно вожд Карађорђе остави народ и оде под крило туђину, а народ србски остави на пљен п грабеж душманнну, — Душманској тиранији тада не беше краја. — Светиња народна тада би грозно поругана, чест окаљана, имање пограбљено, крв србска лила се на све стране, — и ако икада, тада душманин наслади срде над бедним народом србским. Но јаук и сузе оставшег без поглавиде народа нашег, дозваше Божију правду с неба на неправду и упроЈ ) Говорена у цркви в. Градишкој Милутином Ф. Поповићем свештевиком Бикотинским .