Сион

526

Допис из Призрена, Под Чечавицом 2. Августа 1874. год. Зна се, да кад год нешто јаче дирне човека неможе се уздржатн, а да још са ким другим не подели такве своје осећаје т.ј. не може се уздржати, а да не излије све, чим се, тако рећи преиунила душа његова. Од прилике, тако се нешто и самном догоди пре неколико дана у Призрену, те с тога не могох никако прећутати, да о томе и вама што не саопштим, јер ево опет дођох под нашу гору драге успомене Чечавицу, некад праву српску св. гору, коју ресише безбројне дркве — манастири, од којих се сад једва виде и саме развалине, а опет поред којих протичући многобројни студени извори, својим жубором преко силества остатака мраморног камења и данас тихо казују радозналом путнику за по неки камен са натписом из времена сјајне прошлости наше; казују му о томе, шта и каква беше некад Чечавица — огледало сјајне славе и велике моћи српске, којој се многи душмани морадоше дивити, али јој и паклено завидеше. У првој половини прош. мес. Јула, неки лични мој посао изнуди ме да опет пдем у Призрен. Ту првог дана после доласка отпочнем свој посао извиђати и видех, да ћу се због тога задржавати бар две недеље дана докле га сасвим не довршим, за то што се досадашња вилајетска управа овдашња преместила сасвим у Битољ, а Призрен остаје само као средиште обласне управе судске (санџака или мутесариФлука). Другог дана добивши нешто слободног времена упутих се из стана у тамошњу српску богословијску школу, у којој мало кад да нисам бивао, кад год сам походио Призрен. И морам вам исповедити, да ме је свагда задивила необична овамо величина и лепота ових двеју кућа, у којима се васпитавају младићи из многих места Ст. Србије, који станујући ту добијају особити некакав дух, који сваки нови посетиоц с радошћу опажа на њима, и сасвим друкчије понашање и у ходу и у погледу сваког учећег се ту младића од онога, које се види ван прага тога завода, — што све у мени увек буђаше особита, што но кажу благоговејна осећања. С таквим осећајима прешавши леп пространи двор, ступих у ходник веће куће , од које је доњи спрат одређен за богословске разреде. На једанпут угледах широм отво-