Сион

527

рена врата на првом највећем разреду, у коме опет спазих већи број присутног света, свештеничког и световног реда, а и ученике — богослове. Тога дана бејаше испит у једном млађем разреду богослова. Шта сам ја дошав из планине том пршшком чуо из питања г.г. учитеља и из одговора младих богослова, не могу вам сад овде набрајати; доста ће мислим бити да речем само ово: дај Боже да се таква наука што пре одомаћи свуда у средини овамошњег српског народа нашег, па ћемо сви бити другојачији хришћани и бољи људи! Одавно већ подне прекренуло бејаше, кад се тај испит сврши, јер, као што од других сазнадох, раније тог дана беше испит у неком другом разреду, коме је био присутан и један млад руски научењак, који како ми казаше више од пола године путује по словенским земљама ради етнограФских испитивања, те га је пут нанео у почетку Јула и у Призрен, у коме се забавио око 10 дана, посећавајући редовно све богословске испите. Тај господин зове се Будиловић, а проФесор је словенских наречија на некој великој школи у Петрограду и како ми рекоше, добро се одазивао о успеху младих богослова. Неколико дана затим обављах мој посао, немајући кад бивати и на другим испитима. Тек кад 21-ог ист. мес. изјутра дознадох, да ће тога дана бити благодарење у Богословији , после кога ће се раздавати богословијска сведочанства свршеним богословима, ради чега су позвани у завод *сви свештеници и први местни општинари. Ја небејах лењ, већ одох тамо и незван, управо кад се тек отпочело служити благодарење. Света беше иовише. Дивне песме певаху сложно сви богослови и добро удешени гласови њихови у пространој дворани сваког чисто са земл>е подизаху. Молепствије се сврши, а у зачеље свега скупа стави се уза сто један старац, по свој прилици учитељ и отпоче говор свргпеним богословима који стајаху у предњим клупама. Овај се говор мени добро допаде, као зрело упутство младићима који се самосталног рада имају прихваћати, а удешен према овамошњим постојећим околностима. Мени се виђаше још да се и другима старчев говор допада, јер сви присутни стајаху као укопани и слушаху га пажљиво. Пошто он сав говор сврши, богослови му се одазваше са „живио /" Тад руски г. в. консул рече богословима, да после- старчевог говора он им нема ништа више препоручити, осим то, да добро памте што су мало час чули. И извади 4 златна Душанова новца, сва