Сион

532

могли изаћи на супрот свакој сшш, која руши олтар и светињу нашу, која тлачи и потире права човекова, права материнска и деце оца небеског, те да тако одгајени и спремљени, укуином снагом припомогиу, да и оне свете цркве наше које сада не поју, или тужно и жалосно поју, — до скорог времена весело и слободно пропоју. — Амин.

Допис из Призрена. Под Чечавицом 2. Августа 1874. год. (СВРШЕТАК). И ако богослови наши имаду у препису беседу вреднога старца, о којој мало пре наспоменух, инак налазим да је корисно упознати с њоме читаоце вашег листа, јер она баца поглед па многе лепе ствари, што се нашег целокупног српства тиче. Ево те беседе : „Драги ми синови милог нам рода сраског!" „Ево нас преблаги Бог усрећи, те доживесмо дан и час, у који Му благодарпсмо молитвом, што се смпловао благословити вас да сретно и здраво овде своје школско изображење довршите. Од данашњег дана отпочиње се нова епоха у млађаном животу вашем, коју вам ја радо и искрено честитам, молећи се Богу да вас и од сада својом благодаћу крепи, те да увек будете добри и неуморни радници у српском народу нашем. Ви ето свршисте своје трогодишње учење овде под руковањем мојим и г.г. наставника; од сада вас потребе у животу нашег народа позивају да ступите у другу, већу школу — у школу грађанског илп друштвеног живота, у коме ћете бити самостални радници, у коме ћете отпочети да сами учите друге. Не мислпте дакле да сте са овогодишњим испитима све своје дужностп свршили. Такве су испите издржали у школама и сви ваши наставници; али их држе непрекидно и данас, — држе их и вас учећи, и вас испитујући, па и свуда куд год се окрену, опет су на испиту, јер свако и свагда очекује од њих да му кажу штогод корисног. А ваш положај од данас постаје сасвим истоветан са њиховим; јер је живот овдашњег народа нашег постао веома замршен, у њему су се однеговале многе а разновидне махне, које у сваком обзиру сме-