Сион

да се не тражи помоћи у врачању , нити опет предсказивања будућности код тако званих у иас самовида. Јер знајте, да ћете за све те тешке грехове у нашем народу ви пред небесним Судијом одговарати, према речпма пророка: ,Пастири Израилеви ! зар пасу пастпри самп себе? Да ди не пасу овде? Се Аз на пастири, веди Свевишњи, н взишту овец мојих от рук их" (Језек. 34, 2—5 и 10.). Успех пак сваке своје поуке савршено оставите вољи и милости божјој, ночињући је увек са благословом његовим. Али опет велим треба да будете вешти и разборити, а такви ће-те битп само онда, ако се увек будете бринули да се све више обогаћавате корпсним знањем, чистом науком и да имате срце чисто и непорочно. Тада ће се срца срцу одазивати. Тада ће све, што из ваших уста изађе падати на срца слушалаца. Јеванђеоске пстине ностаће општом имаовином; „свет сваког хрншћанина засветлиће" (Мат. 7, 16; 1 Петр. 2, 9—12). А незаборављајте нриволевати наш народ к благољепију, украшавању својих цркава, поучавајући га како ће руковати са црквеном имаовином; јер сте већ чули , да се у многим местима тако без разбора располаже са црквеном имаовином, да се такво располагање може упоредити управо са крађом светиња. Научите га, да од добитка са такве имаовине подмирује само потребе цркви, а што претече, нека употреби на школе, на просвету свога млађег нараштаја. Ако тако узрадите, онда ће те битп „свет миру," онда ће вас народ признати као богослове^ који сте се одважили кроз сав живот свој дслом и словом служити Богу и ближњим; онда ће се очитовати, да није узалуд отишло ни време, ни труд, ни трошак, што је уложено око вашег изображавања овде. Радите дакле „дондеже свјет пмате!" Овом приликом ја ћу вам препоручити још, да ни у учитељском нп у свештеничком звању не тражите богатства, а ни славе. Ваш је задатак да се посветите раду у корист народа свога;ваше је богатство љубав према Богу и ближњима; ваша је слава просвета и напредак народа нашег. Не ћете дакле нн имати кад да скупљате земаљско богатство ; оно ће вам само доћи, јер Вишњп знајућп шта је коме и колико потребно, рекао је устима Богочовека: „шнтите прежде царствија Божија и сија всја приложатсја вам" (Мат. 6, 33.). Уз то напред знајте, да је у данашње доба оншта срећа свију учитеља и свештеника труд у сиромашству. Помирите се, свикните се напред са таквом срећом, па нагомилање земаљског блага оставите другима, а ви се брините о увећавању свога блага, које имате у глави, у памети; које вам не може ни