Сион

580

да је, но питање је: да ли је свештенству могуће, да ову задаћу врши на потпуно задовољство код садавег стања и подожаја свог? Док свештенство није додазило у омразу с народом због наплате, дотле је оно млого више користило народу. Примера за ово налазимо при самом устанку за ослобођење наше. У том времену ми видимо како млоги свештештеници скупљају народ под сриску заставу и воде га противу општег непријатеља. Даље видимо и то , како се свештениди као народни пуномоћници шиљу од стране народа разним страним владарима, да преговарају у име целог народа нашег о срећи народској. А у овакав положај могла је свештенство ставити само љубав народња. Но да ли данас свештенство ужива ону народну љубав и поверење ? Одговарамо са не, а зашто, то ће свакоме нојмљиво бити кад оцени прилике, у којима се свештенство данас налази. Данас се о свештенству из зле намере говори: да оно гдоби, да проводи само готовански живот, да је већ преживило себе и т. д., и т. д. Кад се не би о свештенству овако мислило и говорило, сигурно би се до сада и његово стање побољшадо и уредидо, а не би се још и погоршавало. На прошлој скупштини нека г.г, посданици из ведике бојазни, да свештенство не глоби народ, изнеше преддог , да за свештенике општински судови наплаћују њихова свештенодејства и да ови судови решавају о сродствима, у место да предложе начин, како да се свештенству стање побољша и уреди. — Јадно наше свештенство, шта ли неће још дочекати?!! Дакде у место побољшања прошла му је скупштина донела погоршање стања. Прештампа се и раздаде по народу препотопска тариФа. Па да се и она прочита и објасни народу онако као што треба, па каква је, такваје! По тој тариФИ свештеник има права да наплати за велико опело 26. гроша, и толико је народ до сад и давао. Ади како се тариФа прочита, народ вели „недам више од 18. гр. јер тако у тариФи пише.*Аово је зато, што господа начеоници сре-