Сион

581

ски из злобе ирема свештенству, нехтедоше народу објаснити и додатак к тариФи, у коме додатку стоји, да се свако свештенодејство, које уз онело иде, обашка по тариФи и плаћа. Ми сви знамо, да се уз опело свагда свршавају и неки спомени, а тако исто и водо-освећење, а за сва ова свештенодејства одређена је нарочита такса. Дакле кад се то све укупно сврши, свештеник има права, да наплати 26 гроша. Али народ је чуо, да је капетан казао, да је опело 18. гр. па толико и даје. Тако је исто више или мање и са осталим свештенодејствима. Па није ли ова тариФа прави враг између народа и свештенства, ? ? Но ова садања свештеничка тариФа хрђава је и неправедна не само за једно свештенство: она је тако исто хрђава и непрактична и за сам народ. Основач хришћанства рекао је свештенству: „ Цроаовједуј слово, настој благовремено и безвремено." Смисао ових речи јасан је и не потребује никаквог објаснења, а у овоме у главном и састои се служба свештеничка. Ми смо у течају овог нашег говора споменули, како многи увиђају, да би свештенство могло много користити народу у сваком ногледу. И то је дела истина, коју нико оспорити неможе. Али на жалост при садањем стању и положају свештенства, не може се млого од њега очекивати; а није ни могуће да користи народу онај сталеж, о ком се једино због његозог нереФормисаног стања говори, да готовансви живот проводи. Па да ли су за то криви попови ? И кад би они — као што млоги мисле — имали да врше само религијозне обреде, да ли је право за народ да и оволико плаћа свештенству? Није. Народ треба да има од свештенства и видљиве користи, а то би се све могло постићи кад би се хтело да притече у помоћ свештенству. Свештенству је дакле главна задаћа, да буде народни учитељ у сваком погледу. Признајемо, да садање свештенство није доста сиремпо, да може народ свачему учити с великим