Сион

585

љени и аихови остатди разбегоше се по врлетној Далмацији и кршевитом Хрвацком приморју и Загорју, где се и дан дањи оиажа њихов азијатски лик и стране црте у ношњи. Хрвати у покраинама слишћеним од Авара оснују своју државу, с којом су управљали народни њихови кнезови под врховном владом византијских цесара. Константин ПорФирородни вели; да је цар Ираклије „позвао из Рима латинске свештенике да обрате у Христову веру Хрвате, и да су у новоустројеној хрвацкој држави духовно руководство имали латински епископи 1 )" Овде примјећава Ј. Раић да то нису изворне речи Константина ПарФИрородног, него надометак латинскога превођача калуђера А. Бандурија, који је по обичају римскога свештенства изопачавао све што би могло послужити на част Срба и њихове нравославе вере 2 ). И за цело, ми неможемо да поњамо, каква је нужда могла склонити Ираклија, да потражи свештеника од римскога папе, кад су готово све покраине његова царства зависиле од цариградске патријаршије, кад је политична увиђавност захтевала да се славенски свештеници Хрватима пошљу те тако што чвршћа узајамност постане између СрбоХрвата и Цариграда. Осим тога: „у колико су нам до сада познате римске архиве, пише Хрвацки повесничар Пејачевић, нема никаквих доказа да су римљани покрстили Хрвате или Србе 3 )." Хрвати су зависили од цариградске патријаршије све дотле, док год. 780-те византијски цар НићиФор није поклонио Француско-немачком цару Карлу великом Хрвацку, Далмацију и Панонију , задржавши за себе неке острове и вароши у хрвацко-далматинском приморју. Нечовечна влада француска и неваљалство римског свештенства бејаху стегнули Хрвате у ланце ужасна ропства. Не беше народне светиње,

') Бе ас1ппшв4га<;10пе 1треги сар. 31.

2 ) Кв, 1. гл. XXII. §, 28.

3 ) Шз^опа бегујае а заесиЈо VII ас1 XV рад. 26,