Сион

584

штина, нити би они можда претрпеди оне страшне политичне олује, које су им нарушиле самостадии народњи живот и сабиле их под душмансви јарам. Ми Срби , ако још дишемо, ако имадемо глас у Европи, најпре ваља да благодаримо нашој старославенској ћирилици, јер нам је она сачувала од коначне пронасти и веру и народност. Еод северних славена укорениле су се разноврсне јереси с тога, што народ није имао бедема, за ког да се заклони; а код нас хвала Богу , бар вера је до сада 1 ) остала онаква, кавву су нам је први проповедници предали. Лутеранизам окужио је само оне цркве, које су се служиле латинским обредом; а где је год наишао на нага обред и на нашу св. веру, онде је морао да застане. Да видимо сада, коју су веру веровали и ког су се обреда придржавали у прастаро доба наша браћа Хрвати и Далматинци. Хрвати предвођени петорицом браће Кнежевића 684. г. изашли су из данашње Галиције иза карпатских планина и дозволеаем византијског цара Ираклија настанили се у Хрвацкој и Далмацији. Од год. 634—-638 борили су се, штоно реч, за кућу и домовину с дивљим аварима у овим покраинама и помоћу Срба сретно их савладали. Србо-Хрвати били су разјеђени на аваре до зла бога, јер авари бејаху разорили сјасет градова у старом Илирику, особито у Далмацији. Старо, младо, невино, сакато, шта више бедну дечицу у колевки аварски је мач убијао. Путник, пролазећи од Задра до Неретве наћи ће и сада развалине негда богатих варошица, које су у прах обратили ови нечовечни суплеменици мађара. Соли (8а1опа). још под римљанима престоница свега Илирика год. 636 би разорен до темеља и јадни, заоставши Далматинци прибегоше на далматинске острове , цвилећи за опустошеном отаџбином. Древне житеље у Хрвацкој и Далмацији довољно је осветио српско-хрвацки мач, авари беху утама-

1 ) Код нас с дана на дан пропадају махом народни обичаји; наше домородке пошто но то хоће да подражавају швабином искрпареном оделу.