Сион

601

под је наговестио потоњим колешша, да ће негда у избраном роду израиљевом родити се Дева, која ће послужити као избрани сасуд божји за рођење Богочеловјека. И од тога доба ца до самог њеног јавлења — тихо и неприметво за обичан разум, али верно и поступно пред очима божјим ишао је тај народ божји по путу пскушења и патње, те да се тако пречисти и спреми за великн свој задатак. Сви суседни народи устајаху на њ , трзаше га, ценаше, у ропство одводише. Но Бог беше с њиме: он му помагаше утра-заутра. Те, с тога у средини таквих тешких олуја и потреса несмеша се он с туђим коленима ннти се изгуби у разнородним племенима и народима. А кад наста време, да се у њему јави и испуни обећање божије, он изводи из средине своје две побожне старе дугае: Јаћима и Анну. Са шта беху познате и чувене те две старе душе у средини ондашњега друштва и доба? Ни са чега другог, до једино с тога, што неимађаху деце, па се дан ноћ молише Богу да им дарује. Но Господ беше близу до њих — с њима: он знађаше за њих нешто више, знађаше за њихово чисто срце, за њихову непорочну душу. Неплодни супрузи благосивљају се Богом на оплодорођење. Они рађају Деву, која рађа Спаситеља свету. Ево како се лако остваравају намере божије, кад само настане и закуца час да их је време остварити! У народу израилском у то доба, не беше ни својих царева ни првосвештеника па ни унутрашње своје управе. Силно племе Аврамово , Давидово, Соломуново, од кога се изчекиваше рођење Месије беше већ одавно изумрло. Пророштва и предсказања о Спаситељу постадоше већ предметом сумње. Но Господ издалека види кућицу Јаћима и Ане, и баш одтуд, одкуда се нико ни надао није, изводи Деву чисту, Деву пренепорочну, Богородицу и мајку света. И овај дом божији, дом молитве, подигнути од вајкада у славу и част богоматере, беше погажен и притиснут руком неверничком ево већ неколико стотина година. Но ни рука