Сион
635
хпјама, заједничких манастира црквених, народних и школских фондова. Но кад се сва та питања доведоше у суглас, опћенитост (општност) подитичких интереса обеју народности преоте мах над њиховом дрквеном поделом, и у последње доба не само да се при политичким изборима Срби и Румуни сјединише у корист једног истог кандидата, већ недавно и при изборима митроиолита своје цркве, на место умрлог Андрије Шагуне, Румуни, изабраше из четири кандидата, међу којима беху три Румуна и један Србин, овога последњег. Што се тиче црквеног устројства и школске управе, то православна румунска црква у Угарској користи се спокојно у том односу својим правима, и у унутарности њеној нема поделе на нартије у тим иитањима. На жалост, не може се исто казати и о српској православно цркви у Угарској. Још од како се основала та црква, на њеним црквено-народним саборима преовладао је светски елеменат над духовним, црквенп и народни интереси смешали су се с политичким. На тим саборима заједно с црквено административним и школским питањпма, често се већало, како у прошлом, тако и у садашњем веку, и о политичком и грађанском положају Срба у земљама угарске круне; и године 1848. и 1849. већало се чак и о иројекту образовања оделите политичке територије за угарске Србе. На тим саборима посланици духовног и светског звања биралп су натријархе и епископе, већали о устројству јепархија и њиховој црквеној администрацији, састављали иравила о управл>ању .црквеним и манастирским имањима и Фондовима, који су билн проглашени за народне, претресали питања о унутарњем стању оделитих прихода и о народним школама. Преиирке о свима тпм питањима изазвале су раздор на носледњим саборима угарских Срба и поделиле им чланове на два непријатељска стана. Борба обеју партија ојача мешањем угарског министарства у њихов спор. Питање о избору новог патријарха на место Самујила Машпревпћа довело је обе партије до огорчења. Већина духовних посланика и неки део светских истављају кандидата, који брани право јерархије да управља независно црквеним имањима, и у исто време, којп држи страну садањој политичкој системи, владајућој у земљама угарске круне; мали део духовништва п већина народнолибералне партије траже кандидата, који би им уступио право у питању о црквеним имањима, и који бн се у политичком односу сједмнио с партијом опозпцијоном данашњем угарском мннистарству. Но утврђење овог или оног кандидата у чину патријарха