Сион

642

Грозно је и ужасно бшо пре појаве Христа и Аиостола! Сви народи и предели старога света бејаху пали под мач рински, па цвиљаху у ланцима ропства, а ћесари и раскошници римски цедили су им крв гојећи се и беснећи од зноја народног. Но не само да су народи цвиљели у ропству светских господара Римљана, него су још више страдали од домаћих тирана и изјелица. Нигде не бејаше одбране за невиност и правду, нигде заштите за невољне и слабе, — ни у друштву, ни у општини, оа ни у многобожачкој вери тадашњега света. Свуда васиље, растројство, помор, очајање; свуда презрење и аонижење чевечанства, а сачо неке и неке а>амилије, неки и неки земаљској срећи привезани људи телесно уживаху блага овог света ваљајући се по греху богатства, силе и раскоши! Милијури и милијуни обливаху сузама своју кору хлеба и у муклој чами, у мржњи према угњетачима очекиваху, кад ће им се од Јерусалима јавити светлост спасења, кад ће се јави1и глас милости божије, глас љубави и братства међу људима, глас слободе и правде међу народима на земљи. Дуго је трајало страдање и исвушење рода људског. Но Бог није хтео оставити свој најмилији створ без утехе. Он му носла сина свог обећаног Месију, који силном и божанком речју својом уздрма идоле, сруши адова врата, ули у срца људска веру, љубав и наду на вечно спасење, пострада и би распет телом од мрачнв? гонитеља својих, но и на крсту не престајаше говорити реч божју праштајући непри-јатељима својим. А пошто по вечном промислу божијем васкрсе из гроба, јави се међу апостолима огласивши им мир и радост и посла им с.вога светог Духа, који их умудри и просвети, те се по завету божанског свог учитеља разиђоше ио свету, да разним народима проповедају слово божије, да шире и утврђују цркву Христову. Ови свети људи, апостоли и уученици ноказаше се достојни позива, који су од Христа добили. Они, просвећени Духом божијим а укрепљени кре-