Сион

643

пошћу и страдањима Христовим, разиђоше се по свету проповедајући народима нову и истиниту веру, — веру у божју милост и правду, веру у духовну наравствену вредност човека, веру у људску једнакост пред Богом — веру у спасење свију људи. Куда год апостоди дођоше и где год се н>ихо2 чудотворни гдас зачу, свуда се махом обрну свет за њима. Они добише за своје свето посланство многобројне ученике. Свуда посред незнабожачких народа и на очима симе тираније римске основаше они хришћанске општине, и поставише темељ хришћрчској цркви, која за кратко време обрати к себи дареве и ведикаше, — пређашње гонитеље своје, и пође победоносно, да с духовеим оружјем божјег мира и љубави обраћа нове народе, а међу њима по најпре Херманце и наше праоце Сдовене, којима самим цромисдом божјим беше намењено, да посде Грка и Латина и даље по свету проносе светидо хришћанске просвете и образованости људске. Ето, бд. хр. у крупним цртама означено, како је тешко но незадржно текдо ведико дедо оснивања хришћанске цркве — дедо спасења рода људског по вечним одредбама небеског промисда! Но ових ведиких деда није могдо бити без ведиких жртава, које су мораде падати пред забдудама и себичностима људским, које су пададе и у падању свом изазивале у свету борбе, нове и нове мученике. Мећу тим борцима, међу тим мученицима, међу тим првим апостодима Христовим заузима светдо место и свети првозвани Андрија, кога сномеп св. правосдавна црква дапас као и сваке године просдавља, и који је по старинском предању ишао у оно време да проповеда и нашим праоцима старим Сдовенима на Дњепру, док ови бејаху незнабошци. Па какав чудан, Богом одређен и срећан удес скопчава спомен светога првоз. апостода са најновијом судбином наше драге отаџбине Србије!? Народ српски од првог почетка, чим је озарен био светдошћу хришћанеке вере и покривен 41*