Сион

644

крилом свете православне дркве, одма се свом дугаом, свим бићем својим прељубио њеној божанској мисли, њеним небеским истинама и наукама. С тога је и увршћен промислом божјим међу најверније браниоце наше опште мајке свете православне цркве, које је она на југоисточним крајевима имала да издржи и још издржава тешке борбе и искушења. Истинити дух хришћанства нигде се није силније и благотворније показао, као код словенских народа, којима је по угледу на Христа и Апостоле од памтивека усађена у срце људска благост , питомост , мир и братство. А православна црква са својим спасоносним посланством на југу и истоку Јевропе, нигде није тако брзо ухватила корена, ни та*со чврсто срасла са животом и обичајима народним, као код Срба. У време силе и славе краљевства и царства српског, православна црква бејаше основа просвети и развићу народа! Немања, Дечански, цар Урога и кнез Лазар, св. Сава, Данило, Никодим и други патријари и митрополити српски, све су израз и доказ благодетне снаге, која владагае између главних чинилаца у старој држави српској, и љубави, којом црква - обимаше све редове народа, те овом у песмама својим упоређиваше јунаке и витезове своје са светитељима цркве. А кад кобним удесом несрећних прилика с поља и још неучвршћених политичких одношаја царевини српској изиутра, азијски варвари поплавише нагау дивну земљу, те се за неко време чињаше, да ће се свећа српска за навек угасити , и да ће се име ерпско затрти: онда црква оста једино уточиште Србину. Вароши и градсви српски бејаху разорени, села и поља опустела, мајке српске турским коњма нрегажене, деца исечена и у ропство одведена, људи већином изгинули а оставши разбегли се или у лику опасани душману служе; но и тада нуз осветничку пушку српских хајдука хорио се на планини глас: „За крст часни и веру хришћанску! а „За слободу и за име срнско!" А старци, жене и деца, и они који у домашају турске сабље остадоше, прибе-