Сион

067

не могу, те да ће они брзо до познања несталности његове доћи. А тим не мање признајемо, да књига ова, гле^ећи на брзо и поспешно распрострањење њезино, опширније богословске критике заслужује, почем код слабих умова и са основима вере мало упознатих, кадра је она много г.ремишљања и сумњи произвести; за људе пак, који су на корист натуралистичких система расположени, и који усвојене већ идеје строгој анализи нодврћи не привикоше, може се она претворити и у врло добро оруђе против „отпадка" верујућих. Упливу такових мисли приписати ваља то, што занадњачка књижевност за носледњих месеци 1862. год. поплављена је са многим чланцима и броширама, које за свој предмет, имадоше разматрање и критику списа Ренановог. И између других Француских рецензија са похвалом можемо следеће споменути: „Живот Исуса Христа, одговор на књигу Ренана нанисана по Евг. Петрељу", и »Исус Ренанов , критика Н. Русела". Прва од ових рецензија не забавља се истом са обарањем мисли Ренанових, колико опредељеним открићем Господа нашег Исуса Христа по духу и садржини јеванђеља, т. ј. држи се метода, који као што већ приметисмо, мало да није у садањоЈ прилици бољи. Богословска пак књижевпост немачка исто тако књигу Ренанову без одговора не остави, и готово сва периодичка издања Немаца, своја разматрања и критичке на њу опаске, обелоданише. У Гргуревци. Превео: Ђорђе Марковић, СВЕШТЕПИК. Јевамђелве Јеврејима. Још у прва времена хришћанска, осем данашњих четири јеван ђеља, која црква наша признаје као нодлпне т. ј. истините —канонске, било је још много других јеванђеља, које црква наша не