Сион

(366

своје неразборитог, који се над предрасудама и празноверством доба свог не узвишаваше, — и опет тврди, да је такови човек кадар почетак учинити вечно продужујућем се покретању човечанске мисли, те да значај кроз све векове непобитног ауторитета засдужити може. Овде су очевидно упливисати морале силе , које најновији бијограФ Спаситеља нашег из вида изгуби. За моћније опровргнуће књиге Ренанове, ми бисмо признали нацрт живота Исуса Христа на темељу беспристрасног назора на врелу откривења и здравог критичког разума. Јер основи вере хришћанске не плаше се здраве критике и бесприсрасиих научних потраживања, и за то, нека испитују писмо, — а ово и сам Христос налаже, — но испитивање ово нека у духу искрене љубави и истине буде, — и божанска личност Господа Исуса засијаће у оном чистом и правом виделу, пред којим сви покушаји, као што сад Ренан учини, чемерни и ништави показаће се. С тога ми садањем успеху разматране књиге ове ни завидити нећемо; но на оној тачци посматрања, на којој писац њезин стоји, задржавати се, за здраво мислећег човека сасвим је немогућно. Јер мимо других сравњења, личност са тим карактером и са тим противуречним својствима, које Ренан Исусу Христу приписује, била би истом неразумвљивија од свију загонетака, и појав у ствари противуречних основних закона правде и истине. И на тај начпн, књига Ренанова служи једва тек за нову сведоџбу о немоћи човечној оборити Спаситеља нашег са висине његовог божанског достојанства и величанства. А у овом противном и побитљивом смислу кадра је и она удео неви користи за веру нашу принети, са чим се и објашњава чудновати тај, на први поглед, појав, да читање разматраног списа, као што потврђују, управо неке ка Христу приведе. И ми смо уверени, да људи, који се таштим клапњама хитно управљене Фантазије не задовољавају, и који истину колико толико поштују, са списом Ренановим задовољити се