Сион

0(35

не признавагае њих преко сваких граница одвукла. Може бити, да је и Аазар дугим боловањем ирецрпен допустио, да га у пелене замотају и као мртваца у породичнн гроб спусте... Марта и Марија за тим на сусрет Исусу пођу, и пвог на гроб доведоше пређе, него што је у Витанију уишао. Смућеност Исусова на гробу друга свог, ког он за мртва држаше, са стране присутних могло се за узбуђеност узети , која по мњењу народа савршена чудеса спроводити имаде. Исус још једном зажели видети умрлог друга свог, и камен са пећине подигнут буде. Сад Лазар пеленама увијен и новезане главе изађе. Појав овај наравно, да је од свију за ускрснуће мртваца нримљен". — Но како је Христос такову обману дозволио ? И чега ради да не изобличи он овде неразборите ревнитеље славе његове? На ово писац тако одоовара: „Исус небешеу стању тежње светине и ученика уморити, који за чудесима чезпуше". И читајући овим нодобне врсте, сопственим очима својим не верујеш. Јер жеља, да из живога Исусовог сва чудеса одстрани, Ренана у област измишљавања увлачи , ко.је тешко, да све до сад са ове стране умишљено, не превазилази. И ово онај писац говори, који готово на свакој страиици списа свог критикује јеванђелисте, и да повесничку истину изнађе, њих објашњава! Но при том како не увидп Ренан, да показапим начином чудо ускрснућа Лазаревог, објашњавајући даљи гок догађаја, по све непојмљивим чини? И за увиђавност Исуса претећих Фарисеја -потајне конце овако недостојне обмане размрсити не знаде ? Очевидно је дакле, да је Ренан држао, да париски читаоци његови и до овако простог и природног побијања за њим ићи не ће. И о даљим догађајима у животу Исусовом казивајући Ренан са истом крајњом самовољом ставља се и па спрам материјала ново-заветне истори-је. Унутарња ништавост Ренаном учињеног нацрта Исуса особито јасно излаже се у непрекидном ланцу неразрешл^ивих унутарњих противности. Ренан под именом Исуса црта нам човека пуног уображења, и у избору средстава за цељи