Сион

659

шта је дужан и на шта је обавезан сваки грађанин у друштву? Повиновати се законима земаљским и уређењима ? Но ово се не постизава без самоирегорења. Бити верап своме звању и занимању, па ма како да је оно мало у упоређењу с другима? Но и ово не бива без самопрегорења. Трудити се не само за се, већ и за срећу својих ближњих ? Но и ту се хоће самопрегорења. Бити готовим жртвовати све, на у случају нужде и сами живот за сво.ју домовину? Но и овде је нужпо самопрегорење , — нужно више него ма у ком другом случају. И што је свеснија, пунија и јача ова врлина у грађаниву, то је он снажнији да испуни ове дужности своје, да пожртвује своје себичне интересе, ингересима друштва и домовине! На послетку трећа и последња узвишена врлина св. Николаја — то је љубав, и то та љубав, која је вршила тако много аредузеЛа на славу божју, и тако много милосрдних дела у корист својих ближњих, темујош за време земаљског живота задобила име оца сиротиње, утешитеља страдајуКих, иомоКника бесиомоКних, браниоца гоњених, —• име, којим га и данас слави и гхреузноси света цргсва, појући му: „положилг еси дг(шг( ткок ш лгсдехх ткоих^ и спдслд еси непокиннига ш смгрти"... И ова управо врлина и јесте и саставља накит свима до сад реченим врлинама великога светитеља! Неопходна је за нас вера; но вера без љубави тек је једна половина хришћанског спасења. „Ако имам веру да и горе иокреЛем, а љубави немам, то нисам још ништа", вели ап. Павле. Неопходно је за нас и самоирегорење; но и оно без љубави не саставља целину. „Ако раздам и сво имање моје, ако дам и тело моје на сиаљивање, а љубави н џ мам, то каква ми је корис из тога?" — вели исти апостол. Но љубав, као семе божје љубављу, нроизратћује и развија у нама све остале врлине. Јер помоћу ове ми се вежемо у непрекидни саобраћај с Богом. „Ео има љубави, тај 42*