Сион

(5Л Что воздлм Г осп0д{ви iv ес-ћ\, аже воздлд1е л1и? ЧдшУ сп4сж '|д пр'Гил\У и ил\а Господн* призон^? 1 ) Овако се некада још у прастара времена заиитало младо и одважно пастирче народа израиљскога, који чуваше и писаше стадо оца свога и своје браће, у ономе тренутку, када Господ посла свога избрапога слугу Самујила пророка, да га помаже и наиненује за цара израиљског: „Еако да ти заблагодарим Госиоде за све ово, што ми чиниш? Ево примиЖу чашу сиасења и име твоје иризиваКу до краја живота мога! — И заиста, његове руке надељаше милозвучпе гусле , његови прсти удараху о танахне струне, негово грло певаше славу и чудеса божја, његов живот блисташе делима милости и доброте у роду своме! И то тако младо и одважно пастирче, то бејаше Бого-отац, то бејаше пророк и песник, то бејаше цар Давид. Па као год што се онда цар Давид поставши царем земаљским зарадовао духом и телом, то колико се већма радује данас дух мој, када ме Господ преко достојнога слуге свога нашега светог Архипастира удостоји, да данас принесем Богу прву бескрвну жртву као све:атеник, као слуга живога Бога! — 0 како је велико, како је свето зваље правога и истиног свештеника, истинског служитеља олтара божјега, јер гле како о томе говори св. писмо: „Свештеник кад служи са анђелима стоји, са арханђелима иева, ка горњем жртвенику жртву узноси, са Христом свештенодејствује и образ иалога човека иодиже." Па има ли дакле веће среће, већега блаженства, но са Христом, царем небеским, царем вечним бити још овде на земљи ? Заиста, за човека, који је доста проживео, доста искусио и који је увидео ништавило овога света, то је највећа срећа и блаженство, јер царства и краљевства

*) Беседа, као поздрав са својим парохијаиима, говорена 8 Иовембра 1874. г. у саборпој цркви крагујевачкој од Јована Марковића капелана крагујевачког! —