Сион

677

оца, ту дежи осорљивост ћерке на мајчине прекоре и савете. А што је још горе и као ориродна последица томе, то је да се због тога слабо или ни мало не премишља о раду и бољем прибитку. Сами смо криви томе, те нам за тим долазе дани љуте невоље и оскудице. К теби се сада обраћам о света мати, извору блага и добродетељи! Е теби посреднице наша да нас обасјаш блеском твоје добродетељи, те да хитећи мети свог живота видимо дела своја успехом увенчана. А кад над иобушеним гробом нашим и последња победна песма прозуји, славу твоју узносиће душе наше у обећаним врлетним световима, где око престола божјег, кога вечно облећу анђели, продире кроз сва небеса: „скдтг, склтг, свдтг господх сдкдотг." — Амин.

Наши маиастири, (НДОТАВАК). Наравно, онаквих спољних узрока, који учинише да се јави иустиножитељство, код нас нема. Гоњења, која примораше људе да беже из средине људског друштва у суседство к зверовима — данас не постоје ; али дух, који гони и не трпи све оно, што није од мира сего, постоји и сада као што је био и пре, а биће га и остаће и у напред на свагда. „Кад бисте ви били од овога света, свет би своје љубио ; а кад вп нисте од овога света, но ја избрах вас од света, то ће с тога и мрзити овај свет на вас. Слуга није већи од својега господара; кад мене не штедише него гонише , то ће зацело гонити и вас. Упамтите ту реч моју и не смећите је с ума." (Ев. Јоан.). То је дакле судба свега оног, што је истипско, честито, узвишено и савршено кроз све векове! Наше доба нема те среће, да се може изузети и ставити у бољи одношај, нег што беху сви векови у односу своме наспрам добра и зла, светлости и таме. Сва разлика — ако је има — то