Сион

680

ском владицн — кажи мојим сестрама, да љубе Господа п нек буду задовољне са својим мужевима, ио телу и духу. А тако исто кажи и браћи мојој у име Исуса Христа, нек љубе своје супруге, као што Господ своју дркву." Климеита алексан,лриски од своје стране вели: „Брак се освећује онда, кад се супрузи покоравају Господу и носе бреме свога стања у извесности вере. Добро је дакле, да који су ради у брак ступити, не гледају на лепоту жене, на богатство мужа, но само на врлине. Жене нека удиљ слушају своје мужеве, и нек добро знају, да је њихова дужност, — дачувају умереност, правичпост и побожност. Св. апостол Павле врло лепо пише, како се старе жепе облачише онако, као што светима пристоји, како се не свађаше, нит много впна пише, но свагда добрим примером млађима претходпше, младим женама саветоваше, да љубе своје мужеве и децу, да се не грда име божје (пред поганицина)." Но у особитој сили и чистоти ноказивала се љубав супружанска онда, кад је требало пострадати и умрети за веру. Тада саветоваше један другог, да јуначки подносе најжешће муке. За време страдања, супруг, који неје на муке осуђен био, стао би близу осуђеног и с мукама борећег се, па би га разговарао, тешио и узајмно ободравао. Тако приповеда Јевсевије, да је апостол Петар за време мучења жене своје, њој једнако говорио: „жено, опомени се Господа." Земаљска љубав у таким случајевима слабила је и уступала место радосној надежди вечног састанка у небесним становима. Супрузи скопчани свезом брака, гледали су удиљ, да у домаћем саобраћају изразе узајамну љубав и уважење. По сведоџби Тертулијана звали су мужеви својежене: „сестрама" или „саслужитељкама Христовим." Бринуше се за издржање жена и деце, и добро знадоше, да они нису, као што сведочи св. Амвросије, госнода, но мужеви, а жене њихове — не слушкиње, но супруге. Они поступаше са слабим сполом с пуном љубављу, нит се смедоше као заповедници какви показати. — И жене са своје стране јако су мужеве своје пазиле, и њихове махне сносиле. Оне се не бринуше ни мало о оном, што се ван дома њиховог догађало, но радише своје домаће послове; оне су прале и ткале, и њихов посао прекидала је само молптва и дечија дрека. Неверност је далеко од њих била, и све што би само сумњи повода дало, одбацише оне од себе; зато носише оне врло просто одело, њихов ход и дочек био је скроман, и ничега не имадоше, чии би туђе око на себе привукле. Атинагора хвалећи своје пред неваљалим погани-