Сион

679

и рипиде, чита апостол у цркви и т. под. — о! такво дете не ће лако проћи кроз школу од својих другова. И задеваће га, и смејаће му се и изигравати његову мирноћу, његово држање и нарав, па ћеду га и назвати свакојаким унижавајућим именима. Ето такав је наш живот, — живот, који дружно избацује из себе све, што стоји више од њега по чистоћи, искрености, духовности и што он не признаје за своје. И наспомените овом свету ма једну хришћанску обавезаност, која би истицала из најчистије општечовечанске природне наравствености, а ви ће те онет чута онај исти одговор „ја нисам калуђер ниги затворник; ја хоћу да живим!" А зове ли се то живети и какав је то живот, — о том он не ће вас ни да саслуша. Тако дакле гоњења у садашње време нема; али и наше време има много којечега, што је у стању да натера по гдекојег па и најбољег човека, да држи себе изолирано од осталог светског друштва, да ћути онде , где би он код других услова имао ваздан да говори , и да осећа у души како је тешко и како је жалосно , што се не може то друштво да измири са онако лепим и узоритим тежњама његове поштене душе. ( наставиће се.)

ДомаЗКи живот старих Хриш^ама, Кад иосмотрино брачни живот првих Хришћана, уверићемо се, да је њпхова свеза била свеза љубави и чистоте, да су потпуно испуњавали оно , чему их је учио Господ и његови апостоли. Св. Климента римски похваљује у својој посланиди Коринћане овако: „Ви сте се владали по закону божјем сасвим похвално, ви сте послушни били старијима, и поштовали сте своје родитеље. Ви сте саветовалп нлађима, да пристојно и скромно живе, а женскима да свршују све у доброн поретку и с чистои савешћу, да љубе мужеве и увек на памети имају, да им закон заповеда, да послушне и ваљане кућанице буду." Чујмо шта идруги старипроповеднаци брачне чистоте говоре: „Кажи — пише св. Игњатије св. Поликарпу смирн-