Сион

698

Три дана у се<лу X... у Буковици ! ) придикомканоничкепосјете православног владике далматинског. Шта се узрујао народ у селу X. . . ? Чему се спремају, кога ишчекивају поглавице и свештеник X—ски? Стигао је проти а од проте свештенику глас, да ће владика кроз шест дана у иосјету пм доћп. Радују се сви, сви ликују, јер знаду да ће доласком владичиним све на боље поћи. Он ће нереде уклонити, он ће распре докончати, он ће свађе уравнати; с њвме долази мир, с њиме бла,гослов, с њиме срећа, с њиме богати плод земаљски. Сви се радују. Има већ неколико дана, како отац поучава дјецу и спрема пх к дочеку, како мати спрема накит дјеци да свечано сретну владику; за себе пак чисте и спремају најлепша руха, и првога впдиш особито запремљена свјетлањем оружја и намјештањем новог кремена на малу пушку, а другу гдје мирно довршује вез огрлици нове кошуље; дјеца опет међу собом договарају се на коме би нјесту стали, да виде кад буде улазпо владика и спремају се како ће владици одговорити, кад их он што упитао буде, радујући се да ће она за љеигаи одговор и љепши дар добити. Све је у нослу, све о једном само мисли, како ће најлепш^ владику дочекати? А свештеник? Он је у највишој бризи. Треба да се црква у потпуном реду нађе, треба записнике прегледати и попунити,треба рачунске књиге у ред довести, треба конак за владику спремити , треба се постарати за храну, треба. .. а шта не треба, кад владика долази у носјету? Сви се радују у селу доласку, али попа стрепи и боји се; моли се срдачно, да мимоиђе њега чаша ова, — али нема куд, прота је јавио, а владика ће без сумње доћи. Договара се са туторима и са другима сељанима; узима међу њима најозбиљнију позу, како би још сада препречио сваку жељу њихову да га ма због чега владици туже. Дотерује са помоћу ваљанпјег комшије пароха записнике парохијалне, допуњује у њима иразнине, које су му због разних околности провукле се, ово устним распитивањем, ово пак из главе, у нади да ваљда владика примјетити неће. Ставља у ред рачуне и позивље радп тога туторе да и они буду присутни ') Тако со иазивље кршевити предјео сјеверне Далмације , који се простире дуж ријеке Зрмање и граиичи са сјеверо-источне стране са ,Хрвацком а са југо-источне са равним Котарима. Заузимље два судсва котара — обровачки и кистански и броји около 20.000 чистог српског народа.