Сион

692

Кад чланови једне државе грамзе за себичним интересима, заборављајући или презирући опште добро; кад се неслога и раздор уселе у редове грађанске; кад љубав к општем благу ностане тек празна реч, — тада наступају страшни и грозни дани за такву државу, јер ти знацп јесу први али и најопаснији весници нада државиног. Што слога братска с трудом и знојем сазида , то клета неслога немилостиво обори. Што општа љубав са братским једнодугајем привреди, то саможивост крвожедно прождере. С тога је најбоља и најјача снага сваке државе слога њених чланова. Кад грађанину сагрева прса љубав његова к општој користи, он радо и свесрдно служи општем добру. Кад великаш маломе, силан слабоме, богат сиромаху, учен неукоме — пружи братску руку помоћи, тада хоће ли се наћи таква сила, која ће кадра бити растргнути овакве дивне свезе и поништити овакву челичну снагу? — Не, заиста неће, јер пред оваквом слогом све препоне падају. Мали на броју народи , бивају велики својом државном свешћу, а моћни и непобедиви узајамном љубављу и слогом грађанском. Пренесимо се мислима у она далека и славна времена величине и славе српске! Како се разграна и укрени царство великог Душана ? Какав ли гром сатираше оближње па и удаљене непријатеље царства српског? Та снага, тај гром беше слога братска , верност цару своме и љубав к светој вери и отачаству своме. Како опет паде велико и моћно Душаново царство ? Оно што столећима подизаху марљиве и веште руке, како може једно Косово прогутати ? Неслога је већ бида погконала темељ држави, а саможиво самољубље појединих људи, као црв надгризе славу и снагу царства нашег, с тога и јесге један косовски удар кадар био да нас сатре и увуче у ропство од 400 и више година. Но кад наступи време, да увиде јадници и да се зарадују сиромашци, јер саслуша Госиод всшај њихов и оковане своје не хте да ионишти; кад се дуготрајним ропством опраше тешки