Сион

691

44*

Ето каквим дивним сјајем блиста овај дан у ирошлости српској. Благотворно сунашде, просинувше овога дана новијим и бољим сјајем, обасјава нас и данас, те нас слободом својом, као очинским плаштом закриља и сагрева. Но кад се користимо благим и животворним лучама слободе садање, кад радо уживамо нлодове неумрлог рада наших предака, — треба да остану у вечном спомену код нас и сва она велика пожртвовања, с којима су нам наши стари слободну државу створили, јер ћемо само тако моћи достојно оценити садање срећно стање слободе наше. Осем тога, као достојни синови оних племенитих бораца, који радо гннуше „за крст часни и слободу драгу" — дужни смо сачувати чистоћу свете вере наше и слободу нашу , па као најсветији аманет иаших отаца, предати у потпуној чистоћи нашем младом нараштају , да и он дедовски аманет онрезно чува и ноноси се врлинама својих старих , а тиме да и себе челичи у свему ономе што захтева света вера и отачаство. Ову нашу најсветију дужност иснунићемо само тако, ако будемо увек сматрали свету веру нашу, као једини стожер свију врлина хришћанских — човечанских, а уз то ако будемо свом душом и свим срцем неговали слогу општу и љубав братску. Јер што је с благословом божијим и са општом слогом извојевано, то само чиста и непомућена свест, помогнута општим једнодушјем, одржати може. Не дајмо се преварити ни заслепити светлоћом срећних дана слободе садање. Не мислимо да су све опасностп прошле , те да се ничега више бојати немамо, па зато да сваки од нас тежити може само за оним, што се њему једном допада, па ма то и шкодило оштој користи. Срећа је људска непостојана. Оно што је се вековима текло, може један несрећни дан уништити. Исто тако, једна по изгледу мала погрешка, један случајни не предвиђени догађај може прегрдно зло собом донети.