Сион

783

тежњи појединих људи. Јест, он је родом из Индије, одраетао је у Грчкој, развијо се у Гиму а преобразио сс у Енглеској. У Индији убио је дух и понос народњи до тога, да је шака Енгдеза без особите какве муке нокорида себи сто четрдесет мидиуна индиских робова. У Грчкој је најнре завадио браћу међу собом, па мадо по мало довео дивну Грчку под крводочни римски престо. У Гиму је растроио све друштвене кругове, а у Фамидије завео раскадашност надазећи најбољу храну у амФитеатору који му беше најбоља иљустрација. У Енгдеској обновише га Хобес, Бровн и Јум. Из Енгдеске дође он у Француску, где се практично разви у нознатом Француском преврату. Цела се Европа згрози од те науке, али се и пак незгрозише поједини људи , већ прихватише и продужише иосао својих учитеља. На овом пољу највише је радио Фајербах, који сиочетка беше рационадиста по Канту, затим Пантеиста по Хеглу, и на посдетку материјадиста по Епикиру. „Бог, веди Фајербах, беше ми .прва мисао, разум друга, а нрирода — трећа и последња." Овим речима очито нам казује Фајербах , да је имао честито домаће васнитање, ади па универзитету окужен хрђавим правцем , преда се обожавању разума. Но ношто му ни овај немогаше да протумачи природне тајне, он се баци у наручје материјадизма. Наравно да тако продази сваки који себе много више цени него што је у самој ствари. Ова пристрасна оцена о себи и својим својствима приморада је и Фокта да изрече онакав суд о верисамос тога што није у стању да схвати њене тајне: „цедог века, вели он, биће ми задатак да се бацам камењем на св. веру;" А ово како нам се чини гони и наше поједине људе, да устима великошкодаца изрпчу такав суд о редегији својих отаца, заборављајући у оходости својој , да је вера установа Хрисгова , да је она опрана потоком крви милиуна хришћанаских мученика, да је ододеда нрогопству најжешћих десет римских тирана, н да је напослетку као победоносна царица воцарила се на развадинама римскога царства, пред киме је негда сав свет дрктао. (свршићк сиЈ-