Сион

724

глад, — у Антијохији хитају да сакуне помоћ за гладујуће. Из Маћедоније, која се славила добротворношћу у времена апостолска, шиљаху се дарови и жртве једном страном мора у Малу Азију и Палестину, а другом у Рим. Из царујућега Рима пружала се помоћ хришћанима, који су одаслани били чак у Тавриду итд. Хришћанин , -који прииадаше овој или оној цркви, требао је да путује у какву далеку земљу, н. пр. из Рима у Палестину , или из Ефеса и Смирне у Рим, но он нема ни средстава за тај пут тако даљни и дугачки, па ни познаника у тима местима , куда се опрема и полази. Њему је само требало, да узме сведоџбу о се'би потврђену црквом — јепископом, — и у свакој земљи , у свакој вароши, куда би год дошао, налазио је међу једноверном браћом и усрдни дочек и све што би му олакшало тешкоће у том путовању. Сами незнабошци дивљаху се • такој љубави и блискости међу хришћанима , и не могаху себи то ни чим другим објаснити, до тим, да хришћани састављају пекакав опширан политички савез, растурен по свем свету ,, чији се чланови по неким особеним условним знацима при првом виђењу упознају и срођавају се међу собом, и који савез као што они мишљаху, има тајну замисао — да обори постојеће државно уређење. ... У ствари хришћани су урадили много више од оног, чега се бојаху незпабошци. Не састављајући никаког политичног савеза, не имајући никаких политичких задаћа, и не користећи се никакии политичким средствима ради остварења својих моралних цељи, они су поступно оборили и преобразили не само спољне облике друштвеног устројства, но и саме моралне основе живота светског — преобразили једино духом вере и љубави своје. СГА естк ПОБ-кДД ПОБ^ДИЕШЛА шрг — Е-крЛ НДШЈ ЕГћрД ЛКвок1К) слосп г кшестк;(емЈ. Кад је ова победа јавно била достигнута, када је хришћанство постало господујућа вера у светској царевини, заједница хришћанских цркава, при израђивању најважнијих