Сион

725

црквених деда, изађе на видик с особитом свечаношћу на васионским саборима. Нови чудновати призор представљаху свету васионски сабори. У овој шш оној вароши од онпх, што лежаху на обадама БосФора, скупљали су се представници цркава не само из блиских крајева , и с којима саобраћај није био тежак — из Грчке, Маћедоније, Мале Азије, Мисира, но и из најдаљих и мало познатих — из далеке Шпаније, из ливијских и етијопских пустиња, из страшне тада Скитије. С блистајућим, богатим, образованим, красноречивим јепископима великих вароши, који стајаху у највишем друштву и имађаху утицај на најважнија државна дела, редом сеђаху светитељи непознатих местанаца, прости у говору и животу, без школског образовања, изабрани по некад од нростих земљорадника или пастира, но често под скромним видом носећи у себи не само снажно убеђење и дубоку нрактичку мудрост, но и вишу духовну прозривост, сједиљену са натприродним даром чудотворства и сви заједно, без разлике порекла, стања и образовања, решаваху најважнпја питања вере и живота црквеног. И сви обично , при најразличнијим суђењима и при слободном мишљењу и говору, посведочаваху у један глас истину божанских догмата. 0 како се пуно, богато и разноструко могао ширити тада црквени живот, код тако слободног зближења живих снага, што састављаху хришћанство. И колико великих споменика људске мисли, надахнућа и практичке радње од тога доба остаде у наслеђе потоњим вековима хришћанства! . . Како се лако и брзо тада растериваху — ако само у општој црквеној ствари не утицаху личне страсти, — свака неспоразумљења, тешкоће и злонамерно искварена дела Христова, када се истина и благо црквеног живота чувало и распростирало целим савезом васионске цркве. Ид^кжг естл дкд или тр)е сокрЈни ко њиа мое, тг! ест посред^ћ , рекао је божанствени основач хришћанске цркве. Тим више св. оци старих сабора могаху бити убеђени , да њихове установе и