Сион

727

једноверних црвава, то је такав појав, над којим: се треба озбиљно замислити и о исправци кога својски се заузети. Но кад се у некој цркви иробуди живо учешће ка другим црквама и збдижење с њима, — тада обично напредује развитак свега унутарњег живота и у тој самој цркви. Руска је црква у данашње време, по милости божјој, та потпора православног света, на коју су обраћени погледи и наде свију других помесних источних цркава. Она је не само јединствена, по свом спољном положају потпуно незавнспа црква међу нсточннм црквама, но и црква најоиширнија, најмногољуднија , најмогућнија и најбогатија од свију цркава, што су икада биле у хришћанском свету. На њој је по томе пре свега свети дуг, да одржава живо зближење православном свету и да иомаже свима могућим начинима друге једноверне цркве, које нису у тако добром положају, у каком се она налази. А не може се рећи, да чланови руске цркве не иојимају тај високи и свети њихов за^атак. Међу православним Русима одавно се онажа, да они пружају руку братске помоћи к једноверним хришћапима Истока, нарочито страдајућим иод мухамеданском владавином. И ако су православпп хришћапи Истока у течају свога дуговечног подјармљења добијали од куда моралних и материјалних средстава за облакшање свога стања, само то је било из Русије.... Међу Русима, може бити, није још довољно јасно рашпрено знање о том, каких на име једноверних племена и цркава има у другим земљама, који су од њих особито блиски и особито потребују наше помоћи. Због тога се, може бити, по некад и наше наклоиости не распростиру са свим равномерно, и самп се прилози по некад не чине тамо, где су нарочпто иотребни. Но то још није предмет за сажаљење или укор: само нека у духу пашег народа не оскудева живи извор љубави и учешћа, а народно сазнање, које се све више и више развија, указаће томе извору све боље путо^ вилније уредбе.